Jedna od umetnosti koja zaslužuje da se pomene u Radionici je svakako DJ-ing.
Kao što svi znaju, DJ je osoba koja pušta muziku u diskoteci, klubu ili žurci sa ploča (vinila) ili cd-a. Muzika može biti različitog žanra ali dva najpopularnija pravca muzike su svakako hiphop i house.
Postoji gomila dobrih didžejeva u Srbiji, ali da bi se steklo ime na domaćoj klubskoj sceni, potrebno je da prođe dosta vremena i da se uloži ogroman trud da bi se došlo do vrha. Ponekad ni to nije dovoljno, jer na kraju krajeva, pored želje treba imati i sluha.
Ovo nije priča o ljudima koji su na vrhu , jer o njima se manje -više već sve zna, ovo je priča o ljudima koji i dalje provode dosta vremena puštajući muziku kući, vežbaju da bi jednog dana došli do prilike da puštaju svoje ploče u najboljim klubovima i na najboljim žurkama.
Ovo je pogled na sasvim drugačiji svet od onog kakvog ga mi zamišljamo.

Postoji verovanje da se najbolja muzika pušta samo na najboljim žurkama, u najboljim klubovima i na velikim festivalima kao što je EXIT.
To nije tačno. Tamo je najveća kinta i najbolje se zarađuje.
Ono što je poznato veoma malom broju ljudi, jeste činjenica da su DJ-evi veoma povezana ekipa i da ako imaju slobodan termin, onda vole da se okupe i da puštaju muziku za svoju dušu i svoje društvo.
Jedno od takvih okupljanja organizuju i dva novosadska DJ-a, Igor i Nikola, u kopirnici u centru Novog Sada. Svake subote od devet uveče pa do ponoći, ponekad i celu noć, oni okupljaju ljude u kopirnici i puštaju muziku samo za sebe. I svaki put je odlično. Nakon nekog vremena i gomile pozitivnih reakcija, njih dvojica su odlučili da osnuju Copyshop, organizaciju koja bi se bavila, pored DJ-inga i muzičkom produkcijom.
Priča o Copyshop-u je samo prva u nizu, čiji je cilj da pokaže da za dobar provod u gradu ne morate izlaziti u najpopularnija mesta, već uz malo mašte i truda možete i sami da napravite nešto o čemu će svi pričati.

 

-   Dobro došli! - proderao se ispijeni čovek u velikoj kancelariji - Većina vas zna ko sam ja, ali želim da vam se sve jedno predstavim. Ja sam Žan-Moris, vlasnik i glavni dizajner kompanije ''Njegovog dela'', najvećeg kreativnog studija na ravnima ljudske psihe. Ako smem skromno da primetim.
Spuštajući razmahane ruke, Žan-Moris je pogledao svih 12 kandidata veoma polako, zadržavajući se na svakom paru očiju duže nego što je bilo potrebno.
U velikoj ovalnoj prostoriji, dizajnerski stolovi stajali su poslagani u obliku potkovice; govornik je stajao u procepu između dva sklapajuća reda. Svaki kandidat je tiho sedeo za svojom radnom površinom, okružen šačicom asistenata.
-   Prvo, želim da vam čestitam! Morali ste zaista mnogo da pokažete da bi stigli dovde. Od preko 1000 kandidata koji su se prijavili na konkurs, ostali ste samo vi. Nadam se da vam je ego porastao zbog ovog postignuća, budući da to već potvrđuje da pripadate kremu stvaralačke zajednice.
Zastao je da bi povukao dugačak dim iz cigareta koju je držao; gotovo direktno preko puta njega, za stolom postavljenom na vrhu potkovice, Meno je sistematski savijao prste koji bi uklješteno krckali.
Vrata na suprotnom zidu su se otvorila, a čovek obučen u odelo francuskog lakeja iz 18. veka ušao je držeći srebrni poslužavnik. Na njemu, poslagano u lepezu, ležalo je 12 belih koverata.
-   Ovo je vaš poslednji test. Sumirajući sve vaše dosadašnje radove, psiho-profile i zilion drugih stvari koje su toliko tajne da se ne usuđujem ni da mislim o njima, u kovertama se nalaze vaše zadane teme. Uskoro, svako od vas će dobiti svoj. Ne otvarajte ga pre nego što vam to naložim; takođe, ne postoji mogućnost zamene.
Lakej je prišao svakom kandidatu s leđa i spustio odgovarajući koverat na ugašenu radnu površinu stola. Meno je pogledao svoje ime i prezime samo letimično, pošto je znao da Žan-Moris još nije završio.
-   Vaš talenat je neosporiv; vaša inovatinost pokazana u višestrukim prilikama. Nazvati vas inteligentnim ili kreativnim bilo bi jednako nazvati Mikelanđelovu Sistinsku kapelu ’’crtežima na zidu’’. Ali, jedanaestoro vas nema ono što ’’Njegova dela’’ traže od stalnog saradnika. Moderna psihologija je dogurala nauku istraživanja tržišta i ciljanog marketinga do svog savremenog maksimuma. Timovi psihologa i sociologa više ne mogu da pročitaju misli slojevima čovečanstva tako dobro kao ranije. Zato je danas, pola milenijuma od prve renesanse ljudski um, taj neponovljivi singularitet među 8 milijardi istih singulariteta ponovo glavno oružije promotivnih kampanja. Vi ste ovde jer ste neuhvatljivi, nepredvidivi – probne reklame koje ste osmislili za pivo, fudbalske lopte, pravne kuće i sve ostalo na čemu ste radili nemaju presedana. Svaka je jedinstvena i predstavlja esenciju nove alhemije marketing promocije, baš kao što su ’’Njegova dela’’ novi facilijator ovog procesa. Vi ne konkurišete na prosto poslovno mesto. Ovaj izbor će značiti bezmalo krunisanje novog suverenog vladara segmenta ljudskog društva, ili bar pretendenta na tu neuhvatljivu poziciju. Jedna osoba među vama će naslediti moje mesto i postati novi glavni dizajner. Zato ta osoba mora da bude vredna ’’Njegovih dela’’; baš kao i njegova dela u kojima svi uživamo od početka postojanja, dela te osobe će biti bez presedana, neuhvatljiva za definisanje, ali voljena od strane svih. Zbog toga je vaš selekcioni proces bio tako rigorozan, a najteži deo upravo predstoji – neko od vas će naslediti mene u ulozi ništa manjoj od samog tvorca u ovom našem malo mikrouniverzumu biznisa promocije i reklamnih kampanja. Sada, otvorite vaše koverte.
Prostorija je prerasla u šum krckanja papirnih stranica. Meno je bez žurbe rascepao kovertu na dva dela, zajedno sa porukom unutar nje. Iz polovina je izvukao njene delove i spojio ih pred sobom. Njegova tema je bila samo jedna reč: histerija.
-   Ko je od vas spreman da postane novi glavni dizajner? Ko je dovoljno gord, gramziv i genijalan da uzme moje mesto? – proderao se Žan-Moris, okružen oblakom gustog dima– Imate tačno 10 minuta da prikažete vaš rad. – rekao je i nemarnon ugasio cigaretu.
Istog trenutka, zvuci ispunili su prostoriju, a dizajnerski stolovi postali košnica aktivnosti. Meno se nije pomerio i to ne samo zato što je znao da će biti najbolji. U njegovom umu, rad je već bio završen, naizgled vekovima ranije.
Okrenuo se ka posluživačima koje je svaki od kandidata imao na raspolaganju i zatražio da mu sintentizuju alkohone flomastere i pronađu poseban, gotovo zaboravljeni program.
On je upalio radnu površinu, konektujući se odmah na GLife. Meno je samo letimično pogledao kako svi ostali kandidati vredno rade na svojim projektima, kliktajući i gurajući nevidljive predmete preko površine interaktivnog dizajenrskog stola. Njemu nije ni trebao poseban dizajnerski softver, već je tragao za pravom početnom slikom.
Ukucao je ključne reči: ’’Sastanak kluba 1900’’, Slike – letimično pretrčavajući preko slika, Meno nije našao ono što je imao na umu.
’’Engleski džentlmenski klub 19. vek, Slike’’ – ovaj put, pretraga je pogodila njegovu želju u sam centar.
Slika stare fotografije prikazivala je veoma udobnu prostoriju, ispunjenu masivnim foteljama i obložene mrkim drvetom. Na podu su stajali persijski tepisi a na zidovima slike poznatih, davno mrtvih članova, kao i glave pogubljenih životinja, ubijenih negde u savanama i džunglama Afrike. Ali ključno, na levoj strani klubske prostorije, nalazio se ogroman kamin, a svi zavaljeni članovi sa svojim tamnim odelima i sedim brkovima bili su okrenuti ka njemu; Meno je odmah znao da ima ono što traži. Zatražio je da mu se slika odštampa u A4 formatu.
Posluživač mu je pružio hartiju nekoliko trenutaka kasnije; u ruci, Meno je opipavao marker sa nijajnosm crvene boje C345, i dalje topao od sintetizovanja u 3D štampaču.
Povukao je prvu liniju iz sredine gornje ivice. Na njenom kraju, gotovo u centru papira i iznad glava stare britanske aristokratije, nacrtao je luster u futurističkom plastičnom dizajnu kasnih 60ih 20. veka.
Podigao je nešto tanji marker i osenčio svaku priliku u foteljama, posebno obraćajući pažnju na njihove oči i lica. Ali, izvor svetla koji je tek trebao da bude nacrtani nije bio kičas luster, već se nalazio na levoj strani papira. Zato je uzeo najtanju od tri crvena markera, čija nijansa je nosila oznaku C560; bila je to boja arterijse krvi pomešana sa prezrelim višnjama.
U kaminu, Meno je počeo da crta ključni element. Njegovi pokreti bili su jasni i nesputani; verovao je da je taj prizor bio je u njegovoj glavi oduvek; možda ga je usnio decenijama ranije, dok je bio mali dečak izgubljen u svetu mašte.
Zadovoljan rezultatom, okrenuo je sliku naopačke i skenirao je preko radne površine. Dokument je uvezen u program koji je posluživač pripremio pustio da je konvertuje.
Iz njega je izašlo nešto nalik na fotografiju preseka slojeva zemljišta. Desetak vertikalnih traka raznih krem boja prelazilo je dužinom papira, a unutar njih se nije prepoznavao ni jedan oblik, boja ili kontura koje su ušle u softver. Meno je zamišljeno posmatrao kranji proizvod, a posluživači ga zabrinuto okružili.
-   Da li je došlo do nekakve greške? – upitao je jedan – Imate još oko 3 minuta, možda bi mogli...
-   Nema greške. Gotovi smo, hvala vam na pomoći. – odgovorio je Meno ne odvajajući pogled od svog rada.
Zvuk kineskog gonga označio je kraj vremena za rad; do tada, svi kandidati su završili svoje radove.
-   Odlično, odlično, prijatelji! – viknuo je Žan-Moris – Sada ćete prezentovati svoje radove. Zapamtite – okrenuo se ka zidu iza njega koji je odjednom bljesnuo, prikazujući desetak muškaraca i žena u veoma skupim odelima kako posmatraju prostoriju i njene aktere preko direktnog video linka – Odbor direktora ’’Njegovih dela’’ je takođe sa nama danas, ali oni nemaju nikakvog uticaja na ovu odluku. Ona je moja i samo moja. Molim da prvi kandidat priđe i prikaže svoj rad.
Jedan po jedan, umetnici-majstori prilazili su Žan-Morisu sa svojim kompozicijama, crtežima i sličnim interaktivnim radovima. Sa svakim je razmenio par reči, pogledao delo iz jednog ugla, drugog, samo da bi se na kraju zahvalio kandidatu i pozvao sledećeg. Meno je bio 7. po redu.
Pružio je svoju sliku Žan-Morisu veoma hladnokrvno.
-   Humor? – upitao ga je glavni dizajner.
-   Nipošto. Gledate je pogrešno.
-   Zaista?
-   Morate da gledate kroz papir; ukrstite vaš oči kao da im je fokus negde iza samog crteža.
-   Kako mislite?
-   Boleće vas i biće vrlo neprijatno. Morate da gledate kroz prikaz. Samo tako ćete videti šta je slika.
Žan-Moris se namrštio i pokušao to da učini. Držao je sliku sa izmučenim izrazom lica gotovo minut, pre nego što se ozarilo.
-   Neverovatno! – šapatom je prokomentarisao.
U njegovim očima, horizontalne linije su se stopile u jednu sliku. Više nije video samo ravan, već je imao osećaj da u rukam drži kutiju, poput praznog starinskog televizora. U njemu se nalazila prostorija sa starim ljudima koji su okruživli još stariji kamin. Odrasla žena, sasvim naga i oblivena crvenom tekućinom, levitirala je unutar kamina u fetusnom položaju. Njeno telo je isijavalo iz te rupe u zidu, bojeći celu prostoriju u crveno; glave muškaraca bile su osenčene u svojim zapanjenim izrazima. Lampa koja je visela sa tavanice nije davala ni malo svetla; sva boja dolazila je od žene. Njeno lepo lice bilo je zamrznuto i spokojno, a oči zatvorene kao da je u nekom blago, letnjem snu.
 - Sedite, gospodine. Hvala vam. Sedeći. – rekao je Žan-Moris, ali sa gotovo neuhvatljivom niti iznenađenja u glasu.
Okrećući se, Meno se zadovoljno osmehnuo. Preostali kandidati su takođe dobili šansu da prikažu svoje radove, ali je on dobro znao, kao što su verovatno i članovi odbora već shvatili, da je konkurs bio gotov. Žan-Moris je pronaša svog naslednika, a Meno će se popeti na njegovo mesto zahvaljujući reči ’’Histerija’’.

Autor Ivica M

 

Photon Tide je društvo ljubitelja naučne fantastike, nauke i tehnologije, prisutno na našoj sceni od 1997 godine. Cilj je da se oživi naučno-fantastična misao u Srbiji, način mišljenja bez ograničenja i razmišljanje "van kutije". Civilizacija koja živi samo u sadašnjosti, samo u mogućnostima koje su neposredno pred očima, nema perspektivu preživljavanjau ljudskoj civilizaciji koja se odlikuje brzom evolucijom i ekspanzijom.

Organizovali su prvu Star Trek konvenciju u Srbiji, sa specijalnim gostom, glumicom Deniz Krozbi (Taša Jar, Star Trek: The Next Generation). Snimak sa konvencije i intervjui sa fanovima iz Srbije pojavili su se u dokumentarnom filmu "Trekkies 2".

Stvorili su fanzin, "Nova", o naučnoj fantastici koji izlazi unutar časopisa "Astronomija".

"Nova" sadrži aktuelnosti iz naučne fantastike, nauke i tehnologije, kao i tematske tekstove, recenzije knjiga i filmova.

 

Sam koncept WS-a je veoma jednostavan i relativno lak, međutim, objedinjavanje svih radova je ponekad dosta složen proces i zbog toga nisam u mogućnosti da vam prezentujem sve pristigle radove, pa bih vas zamolio za strpljenje.

Hvala unapred.

Maddog

 

Šta je WORKSHOP ?
U slobodnom prevodu, radionica.
Pa, to je prevashodno ideja.
Ideja da svako od, freelance (slobodnih) umetnika, bez obzira iz koje oblasti, može da prezentuje svoje radove.
Radionica.

WORKSHOP je elektronski magazin koji bi sjedinio grupu ljudi koji se bave raznim vrstama moderne umetnosti i koji bi širili svoje umeće i na druge ljude koji bi hteli da se bave tim.
Magazin čija bi namena bila širenje pozitivne svesti, kako naše tako i ljudi oko nas.
Način da se prošire vidici, da se upoznaju ljudi i njihovi radovi, virtuelni svet ideja i karaktera,.
gde svako može da učestvuje u izgledu i sadržaju radionice tako što će poslati svoje radove i tekst o sebi, svako može da se predstavi na način koji želi.
WORKSHOP je neprofitabilni magazin čija je jedina namena jeste da cirkuliše među ljudima i pomoću koga bi se ljudi upoznali jedni sa drugima.

Dobro došli u radionicu.

 

Pozdrav svima, ja sam Igor aka Mad Dog. Imam 29 godina i otkad znam za sebe crtam, dok se grafikom bavim oko 2-3 godine. Kao jedan od uređivača, hteo bih da pozovem sve koji se bave grafičkim dizajnom, muzikom, crtanjem, računarima, pisanjem i svim ostalim pravcima umetnosti i sve one koje žele da se predstave na njihov način, da podrže razvoj radionice time što će slati svoje radove.
Pored grafičkog dela, profesionalno se bavim računarima i svime što je vezano za njih. Član sam Photon Tide-a, udruženja ljubitelja SF-a iz Novog Sada, koji ću predstaviti u ovom broju, u slobodno vreme se zezam sa DJ Igorom tako što pičimo fudbal na kompu i puštamo muziku u njegovom kućnom studiju.
Uglavnom se zezam.
Jedan od glavnih razloga pokretanja Radionice jesta taj da poznajem gomilu ljudi koji su majstori u svojim poslovima i želim na ovaj način da prezentujem njihove radove, koji su odlični i svakako vrede da se na njih obrati pažnja.
U svakom slučaju, nadam se da ćete uživati u njihovim radovima.
Peace...